Према најновијим подацима Савезног завода за статистику Швајцарске, чак 68% деце млађе од 13 година користи неки вид додатне бриге ван родитељског дома, а управо то најчешће чине најбогатије породице. Док у домаћинствима са највишим приходима 84% деце похађа вртиће, продужени боравак или сличне програме, међу најсиромашнијима тај проценат износи свега 48%, преноси швајцарски портал „20 Минутен“.
Подаци показују да институционална брига о деци у Швајцарској последњих година постаје све заступљенија. Током 2024. године 42% деце млађе од 13 година користило је вртиће, центре за продужени боравак или друге ваншколске установе, што је 8% више него 2020. године. Просечно дете у таквом систему проводи око 15 сати недељно. Скоро половина деце, њих 47% у додатној нези борави до девет сати седмично, 39% између 10 и 29 сати, док више од 13% проводи 30 или више сати ван куће.
Упркос расту формалне неге, важну улогу и даље имају баке и деке. Према истом извештају, 32% деце млађе од 13 година бар једном недељно чувају баке и деке, а међу децом млађом од четири године тај проценат прелази 40%. Швајцарска се тако издваја по ослонцу на породичну помоћ, иако истовремено заостаје за европским просеком када је реч о коришћењу државних и приватних вртића.
Разлике су видљиве и када је реч о пореклу породица. Док додатну бригу о деци користи 72% швајцарских породица, међу породицама страног порекла тај удео пада на 54%. Високи трошкови живота, али и чињеница да су оба родитеља у имућнијим домаћинствима често запослена на захтевним пословима, очигледно снажно утичу на одлуку да се деца препусте професионалним установама.
Поглед редакције портала Српски Угао
Ови подаци из Швајцарске показују да о најранијим годинама детета све чешће не одлучује само породични модел, већ и економска моћ. Богатији родитељи лакше плаћају вртиће и организовану негу, док сиромашнији и даље највећи ослонац налазе у породици.
Пише: Стефан Стојановић
