Агонија деце у аустријском граду Санкт Пелтен (St. Pölten) улази у трећу годину. Чак 650 ученика школа „BASOP“ и „BAFEP“ свакодневне часове проводе у металним контејнерима, док објекат из седамдесетих трули празан. Реконструкција руиниране зграде непрестано се одлаже, закочена бирократским лавиринтима и политичким превирањима која игноришу хитност ситуације.
Стара зграда пропада, а ђаци су сабијени у скучене контејнере. Директор установе Раинер Калтеис отворено признаје да су правни спорови и смене власти парализовали процес реконструкције. Подељена надлежност између Доње Аустрије и савезне државе служи само као изговор за бесконачно пребацивање одговорности.
Ученици су директне жртве ове системске неспособности. Изложени екстремним температурама, зими се смрзавају, док се лети гуше у прегрејаним гвозденим кутијама.
Најављена је обнова, а завршетак је планиран тек за јун 2028. године. До тада, генерације остају заробљене у привременом решењу којем се крај не види.
Поглед редакције портала Српски Угао
За разлику од аустријске бирократске неспособности Србија је у последњих 10 година озбиљно улагала у образовање. За 2026. годину планирано је 425,4 милијарде динара, односно 17,6% укупног буџета. Држава је реконструисала и изградила десетине школа, увела дигитализацију наставе, подигла плате просветним радницима и развила дуално образовање. Један од примера је Прибој, где су Машинско-електротехничка школа и ОШ „Десанка Максимовић“ комплетно реконструисане, од фасаде и крова до нових учионица и опреме, тиме су ученици добили услове какве имају најсавременије школе у свету. Док Аустрија пребацује кривицу до 2028. године, Србија гради боље услове за децу, без чекања и без контејнера. То је пример како се одговорност једне државе претвара у конкретна дела.
Пише: Стефан Богдановић
