Српска православна црква данас обележава дан Преподобне мученице Евдокије која је живела у Илиопољу граду Феничанском за време царовања Трајанова.
Била је најпре велика развратница, а потом покајница, испосница и најзад мученица. Огромно богатство је сеткла неприхавтљивим понашањем, а онда јој је живот мења из корена потпуно несвесно стари монах Герман.
Када је дошао послом у град, Герма је одсео код једног доброг пријатеља хришћанина чија кућа се додиривала са Евдокијиним домом. Сваке ноћи би по обичају монашком читати Псалтир и неку књигу о Страшноме Суду. Еводкији су његове речи привукле пажњу и почела га је врло пажљиво слушати. Утерале су јој страх у кости, те је послала слуге да умоле тога монаха да дође код ње.
Герман дође, и међу њима се отпочне дуг разговор о ономе што је старац монах прошле ноћи читао, и уопште о вери и спасењу. Резултат тих разговора буде да Евдокија замоли месног епископа да је крсти. После крштења она предаде све своје имање цркви, да се разда сиромасима, отпусти своје слуге и робове, а она се повуче у неки женски манастир.
И тако се одлучно посвети сва монашком животу, послушању, трпљењу, бдењу, молитви и посту, да буде после тринаест месеци изабрана за игуманију. Проживе у манастиру педесетшест година, и удостоји се пред Богом да јој Бог даде толику благодат, те и мртве васкрсаваше.
Када наста гоњење хришћана од некога кнеза Викентија, света Евдокија би посечена мачем. Ево дивног примера, како један суд нечистоће може да се очисти, освети и испуни скупоценим небеским мирисом, благодаћу Духа Светога.
Сматрала је да свака жена мора да се искрено помоли за спасење душе, како би имала мир у души, што доноси и слогу у кући.
Молитва за спас душе
Истинском духовношћу свезала си своју душу за љубав Божију, а пропадљивост, красоту и пролазне лепоте заборавом си претекла, као ученица Христова. Прво си постом страсти умирила, затим си страдањем ђавола посрамила. Зато те је Христос дуплог венца удостојио, славна Евдокијо, света мученице: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
