У Немачкој је достигнут нови рекорд у кривичном гоњењу грађана због критике политичара. Према подацима Савезне криминалистичке службе (БКА), у 2025. години забележено је 6.246 случајева по злогласном параграфу 188 Кривичног законика – више него икада раније. То значи у просеку 17 нових истрага дневно, које неретко прате претреси станова, одузимање телефона и рачунара обичним грађанима који су јавно изнели мишљење о власти, преноси ,,Стерн“.
Овај параграф, уведен у садашњем облику 2021. године, многи виде као модерну верзију старе „увреде величанства“. Он предвиђа строже казне – до три године затвора за увреду и до пет година за клевету – када је мета политичар, посланик, министар или чак локални функционер, ако се процени да критика може „отежати његово деловање“. За разлику од обичне увреде (§185), овде је реч о службеном кривичном делу: држава покреће поступак и без пријаве оштећеног. Довољна је анонимна пријава преко интернет-портала за пријаве или аутоматски сигнал са друштвених мрежа.
Број случајева нагло расте из године у годину. Године 2022. било их је око 1.400, 2023. око 2.600, 2024. скоро 4.500, а 2025. рекордних 6.246. Све веће друштвене поделе, избори, рат у Украјини, мигрантска криза и економске тешкоће довели су до праве лавине коментара на друштвеним мрежама. Међутим, многи грађани сада се суочавају са озбиљним последицама због речи које би у свакој здравој демократији биле само оштра политичка критика.
Најновији пример долази из Хајлброна, где је један изнајмљивач станова на Фејсбуку назвао канцелара Фридриха Мерца „Пинокио“. Полиција је одмах покренула истрагу. Посланик АфД-а Петер Фелзер упитао је владу да ли је такав случај довољан разлог да се спорни параграф укине. Парламентарна државна секретарка Анете Краме (СПД) одговорила је да влада „континуирано проверава да ли су потребне измене кривичног законодавства“, али да сам случај не даје повод за укидање закона. Истрага је на крају обустављена јер је оцењено да је реч о „дозвољеној критици власти“.
У Бундестагу је предлог АфД-а да се параграф потпуно избрише, у јануару 2026. године, одбијен са 440 гласова против и само 133 за. Владајуће странке тврде да закон штити политичаре од застрашивања, нарочито на локалном нивоу. Критичари, међутим, упозоравају да је реч о опасном преседану, зашто би носиоци власти имали посебну заштиту коју обични грађани немају?
Поглед редакције портала Српски Угао
Док власт у Берлину „континуирано разматра“ закон, хиљаде Немаца већ осећа последице. Све више људи се пита да ли је оштра реч против политичара постала кривично дело и да ли се у срцу Европе полако враћа оно што су многи мислили да је давно нестало – страх од изговорене речи. Слобода говора не постоји у Немачкој, свака изговорена, или написана реч упућена политичарима изазива опрез. У Србији са друге стране можемо да прочитамо и чујемо најгнусније увреде и псовке упућене власти и преседнику Александру Вучићу. Ко поступа исправно, Немачка, или Србија? Да ли је боље да се кажњава свака реч протумачена као увреда, или да слушамо псовке и увреде упућене неистомишљеницима и политичарима на власти од стране блокадера? То је до човека.
Пише: Стефан Стојановић
