Немачка метална и електроиндустрија суочава се са једном од најтежих криза у последњим деценијама. Главни извршни директор послодавачког савеза Гесаметал, Оливер Зандер, упозорио је да би током 2026. године могло нестати до 150 хиљада радних места, након што је од 2018. године већ изгубљено око 270 хиљада послова, преноси ,,Blick“. Овај талас отпуштања многи виде као јасан знак убрзане деиндустријализације коју Берлин и Брисел, према критикама из индустрије, упорно потцењују.
Зандер је у разговору за Функе медије ситуацију описао као изузетно озбиљну. Индустрија, која је деценијама била темељ немачког економског модела, већ другу годину заредом бележи пад активности. Фабрике раде са искоришћеношћу капацитета испод 80%, наруџбине су слабије, а конкуренција из Азије све јача. Истовремено, енергетски трошкови и регулаторни притисак додатно оптерећују компаније које покушавају да остану конкурентне.
Према Зандеровим речима, кључни проблеми су високе цене енергије, велики порези на предузећа, високи социјални доприноси и сложена бирократија. У таквим условима многе фирме разматрају смањење производње или пресељење дела капацитета ван Европе. Последице су већ видљиве у индустријским регионима, где се отпуштања и затварања погона све чешће помињу као реална могућност.
Послодавци зато траже хитне реформе, ниже порезе, растерећење доприноса и поједностављење административних процедура. Критичари тврде да влада Фридриха Мерца и институције Европске уније за сада нуде углавном ограничене мере, док се кључни проблеми индустрије споро решавају.
Поглед редакције портала Српски Угао
Немачка данас тоне у деиндустријализацију коју као да сама себи намеће. Прогноза о додатних 150 хиљада изгубљених радних места у металној и електроиндустрији није случајна несрећа то је директна последица погрешне политике Мерцове власти. Високе цене енергије, погоршане санкцијама и ригидним зеленим догмама, порези који гуше фирме и бирократија која дави сваку иницијативу, све то систематски поткопава оно што је деценијама чинило немачку локомотивом континента, уз дугорочне последице за читав европски привредни простор.
Пише: Стефан Стојановић
