Постоје људи који имају образ, а постоји и Добрица Танасковић. У Смедеревској Паланци, граду који је преживео свашта, Добрица је поставио стандарде које чак ни научна фантастика не може да објасни.
📉 Архивска магија: „Хлеб и вода, ал’ без хлеба“
Као директор Архива, Добрица је спровео друштвени експеримент на којем би му позавидели и најгори режими: како натерати раднике да раде, а да им не платиш пуних 17 месеци? Док су људи размишљали како да плате рачуне и купе деци ципеле, Добрица је вероватно архивирао њихову муку под ознаку „строго поверљиво“.
Свако са мрвом части би се после таквог дебакла покрио ушима и побегао у најдубљу шуму. Али не и наш Добрица. Он има ђон уместо образа, па је одлучио да остане у истом том Архиву. Вероватно чека да му радници које је завио у црно донесу кафу, чисто да провери да ли су још увек онако „пријатно гладни“ као за време његовог мандата.
🛡️ Политички кукавичлук: Викторија као „живи штит“
Али, Добричин таленат за преживљавање ту не престаје. У скупштинским клупама он игра улогу „великог мага“ из сенке. Пошто су му сопствени кредибилитет и харизма у дебелом минусу (скоро као плате које је дуговао), он је нашао савршену жртву – Викторију Игњатовић.
Док он мудро ћути и крије се иза њених леђа, Викторију гура у први план као политичко топовско месо. Стратегија је јасна:
* Што више Викторија греши због неискуства, то се мање види Добричина срамна прошлост.
* Он је користи као политички громобран – док њу удара струја јавне критике, он седи у сувом и чека нову прилику да нешто „архивира“ (читај: уништи).
🧐 Питање за Паланчане:
Докле ћемо гледати како човек који је „украо“ 17 плата својим колегама, сада покушава да „украде“ и будућност општине кријући се иза туђег неискуства?
Добрице, историја се у Архиву чува, али се твоја брука не може сакрити ни у најдубљој фиоци. Образ се не купује од украдених плата, он се или има, или се – као у твом случају – нема ни у траговима.
