Научници разликују активно и пасивно седење и откривају да ментално ангажујуће активности могу имати заштитни ефекат на мозак.
Дуготрајно седење већ се дуго повезује с лошијим физичким и менталним здрављем. Међутим, нова научна истраживања указују на то да није свака седећа активност једнако штетна.
Постоји врста седења која би чак могла имати позитиван утицај на здравље мозга и очување когнитивних способности.
Системски преглед чак 85 научних студија показао је јасну разлику између тзв. активног седења, попут читања, играња карата или рада на рачунару, и пасивног седења, као што је гледање телевизије. Док пасивне активности чешће имају негативан утицај, активно седење показује потенцијалне користи за мозак.
Разлог за то вероватно лежи у чињеници да активно седење укључује ментални ангажман и подстиче мождану активност, док пасивно седење особу ставља у улогу посматрача – и физички и когнитивно.
Мале свакодневне одлуке могу имати велики утицај
– Досадашња истраживања показала су повезаност укупног времена проведеног седећи са здрављем мозга. Међутим, седење се често посматра као јединствена категорија, без узимања у обзир врсте активности – објашњава за ScienceAlert Pol Gardiner, истраживач јавног здравља са Универзитета Квинсленд у Аустралији.
С обзиром на то да већина људи свакодневно проводи много сати седећи, изузетно је важно чиме се у том периоду баве.
Ови резултати показују да мале, свакодневне одлуке, попут тога да ли ћемо читати или гледати телевизију, могу имати дугорочан утицај на здравље мозга, нарочито с годинама.
Ментална стимулација важна је уз телесну активност
Иако је редовна телесна активност и даље кључна за очување когнитивног здравља, научници истичу да је важно и “вежбати” мозак. То не значи нужно да притом морамо бити физички активни – ментална стимулација може се постићи и током седења.
Анализа бројних студија показала је да су активности активног седења, попут читања, играња карташких игара и коришћења рачунара, углавном биле позитивно повезане с когнитивним здрављем. Конкретно, повезивале су се с бољим извршним функцијама, епизодичним памћењем и радном меморијом.
Пасивно седење и повећан ризик од деменције
Супротно томе, пасивно седење – нарочито дуготрајно гледање телевизије – најчешће је било повезано с негативним когнитивним исходима, укључујући и повећан ризик од развоја деменције.
Иако су забележени ефекти били релативно мали, били су статистички значајни. Аутори истраживања сматрају да би њихови резултати могли допринети развоју прецизнијих и реалнијих здравствених препорука.
На пример, будуће смернице требало би јасније да разликују пасивне и активне седеће активности, препознају разлику између гледања телевизије и активног коришћења рачунара, као и да подстичу људе на повремене кратке паузе ради разгибавања тела и додатне стимулације мозга.
Фокус на “седите паметније”
Важно је и то што се овај преглед фокусирао на уобичајене седеће активности у свакодневним, природним условима, а не на структурисане програме осмишљене искључиво за побољшање можданих функција. Управо због тога резултати имају велику практичну вредност за свакодневни живот.
– Здравствени савети могли би се померити с опште поруке “седите мање” ка подстицању ментално ангажованијих активности док седимо. Такав приступ могао би помоћи људима да лакше уведу реалне промене које дугорочно подржавају здравље мозга и потенцијално смањују ризик од деменције – закључује Гардинер.
Истраживање је објављено у научном часопису Journal of Alzheimer’s Disease.
