У Србији су данас популарна многа имена која не звуче традиционално српски и која не постоје у црквеним књигама.
Ипак, оно што је мало познато јесте да се данашња популарна имена карактеришу као „нехришћанска“ и морају да се „промене“ приликом крштења.
Ако сте у општини по рођењу заведени под именом ког нема у црквеним књигама, тада вам на крштењу дају неко име које постоји у књигама и обично представља одређеног свеца.
Ако већ имате црквено име, то јест заведени сте у општини као у црквеним књигама, онда нема потребе да добијете друго име на крштењу. Сматра се да деца која носе „нехришћанска имена“ на тај начин почињу нови живот са Христом, те да су се духовно опет родила.
Имена која су постала изузеци
Међутим, и овде има изузетака од правила. Док се некада давно име Тара сматрало неправославним, данас је уобичајено, толико да се крштено име чак и не тражи. Исти случај је тренутно са новокомпонованим именима попут Миа, Лара, Селена, Ника, Ела, Вид, Лав и слична која нису уписана у црквене књиге.
Додуше, када је Српска православна црква у питању има неких делова у Србији где се често и прогледа кроз прсте док, на пример, у Русији није дозвољено да се крстите ако не носите име по неком свецу.
У Србији има разних случајева, а много тога зависи од личног настројења, од обичаја у локалној цркви, као и од савета свештеника, односно духовника. Неко на ‘одраслом крштењу’ добија друго ‘крштено’ име, обично по неком светитељу.
Неко задржава своје „грађанско“ име, макар се оно и не налазило у светачком календару.
