Орке или китови убице важе за најдоминантније предаторе светских океана. Иако биолошки припадају породици делфина, њихова снага, брзина и интелигенција далеко превазилазе већину морских врста – укључујући велике беле ајкуле и плаве китове, који се такође налазе на њиховом јеловнику.
Оно што их чини готово јединственима јесте чињеница да немају природних непријатеља.
Последњих година, пажњу јавности привукло је необично понашање јата орки које је у више наврата нападало јахте у подручју Гибралтарског мореуза.
Ови инциденти, који су се брзо проширили друштвеним мрежама, често су тумачени и као симболичан “напад природе” на богате власнике луксузних пловила.
Јато је предводила женка позната под именом Бела Гладис, а научнике је посебно заинтригирало то што су ове орке, за разлику од већине сродника, биле изузетно тихе (иначе су познате по сложеној и гласној комуникацији, јер живе у друштвено организованим заједницама које предводе женке).
Захваљујући ранијим истраживањима, научници су утврдили да различите популације орки користе различите звучне обрасце – налик дијалектима код људи. Неке групе чак имају сличности у оглашавању, што је отворило питање да ли би се могле међусобно разумети.
Сличан феномен примећен је и код китова уљешура (Physeter цатадон), који имају највећи мозак у животињском царству.
Међутим, ново истраживање донело је изненађење. Научници су идентификовали потпуно нови „дијалекат“ управо код јата које је нападало јахте – откриће које описују као “проналазак потпуно новог језика”.
“Ове орке проучавамо већ 30 година. До сада се веровало да су готово неме. Сада знамо да њихови позиви немају никакве сличности с било којом другом популацијом“, рекао је биолог Рено де Стефанис.
Он је додао да је откриће изузетно важно са аспекта очувања разноликости међу животињама, упоредивши га са “изненадним открићем новог људског језика усред Европе”.
Према његовим речима, разлике између овог јата и других орки су толико велике да је готово немогуће да би се међусобно разумеле.
“То је као разлика између арапског и латинског језика“, сликовито је објаснио.
Студија, објављена у стручном часопису “Јоурнал оф Марине Сциенце and Енгинееринг”, показује да овај јединствени „дијалекат“ користи око 40 орки које се крећу на огромном простору – од Гибралтара, дуж атлантске обале Иберијског полуострва, па повремено све до Ламанша.
Ипак, свега 15 јединки било је директно укључено у нападе на јахте, током којих је забележено око 700 интеракција, укључујући и потонуће више једрилица.
Упркос својој репутацији, у природи никада није забележен случај да је орка усмртила човека. Овакви инциденти повезани са оркама догодили су се искључиво у заточеништву, што додатно компликује расправе о њиховом понашању и односу према људима.
