На први поглед, грађанске иницијативе делују као одвојени и независни покрети, свака са својом причом и циљевима. Међутим, детаљнијим увидом у њихово финансирање постаје јасно да иза више њих стоје исти донатори и исте стране фондације.
Финансијска средства се у Србију сливају кроз различите програме, често под плаштом едукације, развоја демократије или заштите људских права. Иако ти циљеви звуче опште и прихватљиво, начин на који се новац користи изазива бројна питања. Уместо транспарентних и дугорочних пројеката, средства се усмеравају на активности које имају краткорочан, али јак јавни ефекат.
Овакав модел деловања указује на то да није реч о случајним донацијама, већ о систематском улагању са јасно дефинисаним намерама. Управо зато се све чешће говори о постојању организоване финансијске структуре која, из сенке, утиче на дешавања у Србији.