Када крочите унутра, имате утисак да сте ушли у времеплов. Високе таванице старог хангара из 1929. године, челична конструкција и мириси паеље, рамена, бургера и свежих италијанских тестенина. Београд је коначно добио највећи фоод маркет у југоисточној Европи – „Хангар Фоод Маркет“ на Новом Београду. На месту првог српског аеродрома, у објекту под заштитом државе, данас послује 38 гастрономских брендова на 4.000 квадрата. Седам месеци после отварања, ово више није само место за јело, већ нови симбол урбаног препорода главног града.

Стари хангар, који је пројектовао чувени научник Милутин Миланковић, саграђен је 1929. године као део првог београдског аеродрома. Деценијама је стајао полузаборављен, све док га приватни инвеститор није претворио у савремени гастрономски центар. Софт опенинг одржан је 14. августа 2025. године, док је званично отварање уследило у септембру, а сада ради „пуном паром“ и долазе посетиоци из разних делова Београда и шире. Концепт је осмишљен по узору на водеће европске и светске фоод маркете, али са препознатљивом београдском и српском нотом. Простор је организован у целине Гате А, Гате Б и централни двоспратни шанк уз велику башту од хиљаду квадрата и посебан центар за догађаје.
У Хангару су се окупили неки од познатијих београдских брендова, као што су: Исток, Милагро, Супер Бад, Јамие’с Италиан, Пиззаграм, Мандарина Цаке Схоп, Црна Овца, Схангрила, Очи гладне, Кукурику, Фит Бар и још 25 других. Посебно се издваја правило да су класичне цигарете забрањене, док су електронске цигарете и ИQОС дозвољени. Простор је пет-фриендлy, располаже са 90 паркинг места и ради до 23 часа. Посетиоци посебно хвале спој импресивне индустријске архитектуре и савремене гастрономске понуде.
Поглед редакције портала Српски Угао
Хангар Фоод Маркет је много више од још једног места за излазак. Реч је о ретко успешном примеру како културно-историјско наслеђе може да се оживи и стави у службу савременог Београда. Пројекат је показао да је могуће спојити поштовање према Миланковићевом наслеђу са новим трендовима у гастрономији и туризму. Ако овакав приступ опстане, Београд има реалну шансу да се наметне и као европска гастро престоница. Остаје само да се сачувају квалитет и првобитна аутентичност.
Пише: Нина Стојановић

