Милић Милићевић, унук Игора Парфјонова (1905-1986), оснивача музејске делатности и првог музеја у Ћуприји, донирао је недавно личну документацију свог деде садашњем Музеју „Хореум Марги – Равно“ која открива нове чињенице о почецима археолошких истраживања у граду на Морави половином 20. века.
Реч је о изузетно значајној историјској грађи захваљујући којој ће до краја године бити урађена документарна изложба о овом изузетном гимназијском професору и истраживачу у склопу обележавања јубилеја – 40 година од његове смрти.
У току је селекција донираног материјала, након чега ће, по речима Новака Новаковића, директора овог музеја, уследити дигитализација и разврставање по областима.
– Добијена грађа садржи личну Парфјоновљеву документацију, списе везане за његов педагошки рад и музеј, извештаје, белешке и новинске исечке, па ћемо је тако и разврстати – каже Новаковић. – На основу тога стећићемо јаснију слику о друштвеном и културном животу Ћуприје од прве половине 20. века до краја живота првог управника ћупријског музеја, који је преминуо у децембру 1986. Списи прате његов живот од досељења из Русије у тадашњу Краљевину Југославију, преко периода студирања, до каснијег запослења у гимназијама у Сомбору, Осијеку и Ћуприји, где је најдуже живео.
У донираној грађи налази се и документ којим полиција на основу захтева ћупријске гимназије одобрава професору Парфјонову да са својим ученицима обавља археолошка истраживања на територији Раваничког среза. Новаковић истиче да тај документ из 1947. баца ново светло на археолошке делатности не само у Ћуприји него и у целом Поморављу.
ПРВИ ћупријски музеј „Хореум Марги – Равно“ постојао је до 1966. на локацији садашњег суда, када је припојен Библиотеци и практично угашен одласком Парфјонова у пензију. Поново је основан тек 1993, а у садашњем музеју, ради сећања на оснивача, у сталној поставци постоји сегмент који је посвећен њему и некадашњем музеју.
– Парфјонов је 1952. са својим ђацима кренуо са тим радовима на подручју садашњих локалитета Стублине и Хореум Марги. Мада немамо прецизне локације где су радили, врло је битно да су још 1947. добили дозволу за целу територију Среза. Пошто је предавао историју и руски језик, он је са ђацима најпре сакупљао старе предмете које су налазили у домаћинствима. За неколико година толико су сакупили материјала да је кабинет историје постао претесан. Због тога је Парфјонов поднео иницијативу да се оснује музеј, што је и учињено 1955. одлуком СО Ћуприја – закључује Новаковић.
