Бугарска је тачно у поноћ, 1. јануара 2026. године, званично увела евро као своју националну валуту и тако постала 21. чланица еврозоне. Овим чином, након готово две деценије чланства у Европској унији, земља је напустила лев – валуту која је била у употреби још од краја 19. века и која је за више генерација представљала један од симбола државног и економског суверенитета.
Последња држава која је пре Бугарске усвојила евро била је Хрватска, 1. јануара 2023. године, а уласком Софије у монетарни систем еврозоне број грађана Европске уније који користе заједничку валуту премашио је 350 милиона. У прелазном периоду, који ће трајати до краја јануара, у Бугарској ће бити могуће плаћање и левом и евром, док ће од 1. фебруара евро постати једино законско средство плаћања.
Бугарске власти и званичници Европске уније овај потез оцењују као историјски корак који би требало да ојача економску стабилност земље, унапреди финансијску интеграцију са остатком Уније и олакша пословање привреде, пре свега кроз елиминацију трошкова конверзије и валутног ризика. Очекује се да ће увођење евра подстаћи инвестиције и додатно повезати бугарску економију са јединственим европским тржиштем.
Ипак, ова одлука није дочекана са једногласним одобравањем у јавности. Значајан део грађана страхује да би прелазак на евро могао да доведе до раста цена и пада куповне моћи, посебно у земљи која се већ годинама суочава са политичком нестабилношћу, честим изборима и израженим социјалним разликама. У протеклом периоду у више градова одржани су протести против увођења евра, а поједине опозиционе странке и покрети тражили су да се о овом питању одлучује на референдуму.
Економски аналитичари указују да искуства других земаља показују да у кратком року може доћи до одређених ценовних притисака, али да су дугорочни ефекти, по правилу, позитивни, под условом да држава доследно спроводи контролу цена и води одговорну фискалну политику. Управо ће наредни месеци бити кључни за поверење грађана у нови монетарни систем.
Симболички, одлазак лева у историју означава крај једне дуге етапе бугарске државности и јасан сигнал да је земља своју будућност чврсто везала за европске интеграције. Колико ће тај избор оправдати очекивања и ублажити страхове грађана, остаје да се види у времену које долази.
