Ова шокантна статистика, коју је објавио Билд, само је врх леденог брега. Најтеже погођени сектори су транспорт, угоститељство, грађевинарство и агенције за привремени рад – сектори у којима је стопа несолвентности на 10.000 компанија прешла стоту. Укупна потраживања поверилаца достигла су скоро 48 милијарди евра, а тренд раста траје већ три године заредом. Немачка економија, која се хвали својом „индустријском снагом“, тоне под теретом високих цена енергије, каматних стопа и бирократије која гуши сваку иницијативу.

Узроци су очигледни и дубоко укорењени у берлинској политици. Зелена транзиција која је поскупела енергију, геополитичке грешке које су пореметиле ланце снабдевања и слаба домаћа потражња коју чак ни субвенције више не могу да прикрију. Док се немачки политичари и даље претварају да су то „привремени изазови“, бројке које је објавио Дестатис 13. марта 2026. године јасно показују системски колапс модела који је деценијама био узор за целу Европу.

Немачка, која је годинама држала предавања остатку континента о фискалној дисциплини и зеленој будућности, сада је живи пример како лоше одлуке и идеолошко слепило могу уништити чак и најјачу економију. Док Берлин држи предавања другима, његове компаније пропадају сваких 20 минута. Ово није привремени пад, већ колапс система који је заборавио да економија живи од стварних трошкова, а не од слогана о „климатској правди“. Европа би требало да научи лекцију: ако немачка локомотива откаже, цео воз стаје. А судбина тих 24.064 компанија показује да чак ни највећи буџет не може купити време када политика постане непријатељ економије.