Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, на представљању националне стратегије „Србија 2030“, да је предвиђено улагање од 48 милијарди евра до 2035. године и истакао да је то најамбициознији и најобимнији програм усмерен ка убрзању раста и развоја наше економије и земље, као и да је циљ да до 2030. БДП земље достигне вредност од 133 милијарде.
„Обим програма је 17 милијарди плус 31 милијарда евра, дакле скоро 50 милијарди евра улагања у наредних, односно од 2028. до 2035. године. Ово је најамбициознији, најобимнији и највећи програм који смо икада представили, усмерен ка томе да убрзамо раст и развој наше економије и наше привреде“, истакао је Мали.
Поручио је да без убрзаног раста немамо ни повећање плата, ни повећање пензија, нити повећање минималне зараде.
Мали је подсетио да је бруто домаћи производ вредност свега што једна земља произведе у једној години, као и вредност роба и услуга, и навео да смо прошле године имали БДП вредан скоро 90 милијарди евра, а циљ је да до 2030. године достигне 133 милијарде евра.
„Почели смо 2012. године са око 35 милијарди. Са овим програмом ‘Србија 2030’ хоћемо да први пут у историји пређемо ниво од 133 милијарде евра до 2030. године. То потпуно мења слику Србије, дакле много смо јачи, стабилнији, потентнији за даљи раст и развој. То нам је основа за развој до 2035. године“, навео је Мали.
Казао је да је БДП по глави становника износио 2012. године 4.000 евра, а сада смо прешли 13.500, док је циљ да до 2030. пређемо ниво од 20.000 евра.
„Да бисмо то успели, морамо да инвестирамо, а председник ће се потрудити да обезбедимо финансирање за све ове пројекте. Пре више од 10 година стопа запослености је била 25,9 одсто, а сада је 48,7 одсто. Са друге стране, отворили смо скоро пола милиона нових радних места због фабрика које су се отвориле у Србији само од 2012. године, упркос свим глобалним изазовима, проблемима, корони, ратовима и конфликтима“, навео је Мали.
Поручио је да је важно да се, упркос свим тим улагањима, задржи макроекономска стабилност, јер без ње нема раста.
„У просеку, Еврозона има удео јавног дуга у БДП-у 88,5 одсто, а Србија на данашњи дан 41,5 одсто. Молим све у влади и јавним предузећима да одговорно користимо сваки динар и да без очувања макроекономске стабилности нема напретка“, рекао је Мали.
Истакао је да су три стуба раста животног стандарда грађана Србије: плате, пензије и минимална зарада, које ће наставити да се подиже.
„Годинама смо повећавали минималну зараду. Од јануара ове године минимална зарада у Србији износи рекордних 551 евро. 2012. године била је око 170 евра, дакле три пута већа у ових 12 или 13 година. До 2030. године циљ је 760 евра“, навео је Мали.
Минимална зарада покреће и просечну зараду у Србији, а важно је задржати баланс између броја запослених и висине минималне зараде.
Подсетио је да је Србија једина земља на Западном Балкану са инвестиционим кредитним рејтингом и нагласио да је циљ да до 2035. године настави да га унапређује, што омогућава јефтинија средства и финансирање.
Мали је нагласио да су две главне поруке: да је ово најамбициознији и најобимнији програм икада, усмерен ка убрзаном расту економије, и да морамо да сачувамо стабилност.
„Одговорност према грађанима Србије је да водимо рачуна о сваком динару и да смањујемо јавни дуг. Молим све у министарствима и јавним предузећима да запошљавају домаћу радну снагу и подржавају домаћа предузећа и компаније, јер тако доприносимо расту домаћег БДП-а и стварамо основу за раст животног стандарда“, истакао је Мали.
