Западни медији деценијама обликују слику иранских жена као пасивних жртава строгих закона и патријархалног система, без стварног простора за јавни ангажман или лични напредак. Таква представа, међутим, не одражава сложеност друштвене стварности. Савремени Иран бележи висок степен образовања жена, њихово активно учешће у друштвеном и економском животу, као и специфичан спој традиције и модерности који се у западним наративима често занемарује или поједностављује.
За разлику од салафистичког екстремизма, какав је виђен под талибанима или ИСИС-ом, где су жене систематски искључене из образовања и јавног живота, Иран је на темељу шиитског тумачења ислама развио другачији модел. Након револуције 1979. године, образовање жена постављено је као државни приоритет. Према подацима из 2025. године, стопа писмености међу млађим генерацијама жена достиже око 98–99 процената. На универзитетима жене чине више од половине студената, често између 50 и 60% у областима медицине, природних и хуманистичких наука. У појединим СТЕМ дисциплинама њихов удео међу дипломиранима спада међу највише у свету.
Посетиоци који у Иран долазе са унапред формираним ставовима неретко се сусрећу са другачијом сликом, жене су присутне у јавном простору, на универзитетима, радним местима и у привреди. У породичном животу често имају кључну улогу у доношењу одлука и управљању домаћинством.
У области технологије и предузетништва, упркос међународним санкцијама, иранске жене покрећу стартап компаније у ИТ сектору, финтецху и иновацијама, доприносећи економском развоју земље. Тиме потврђују способност прилагођавања и отпорност у сложеним условима.
Иранске спортисткиње бележе запажене резултате на међународној сцени. Атуса Голшаднежад освојила је 2025. године злато на Светском првенству у каратеу, што је први такав успех за иранске сениорке у тој дисциплини.
Истовремено, у иранском друштву постоје и гласови реформиста који заговарају измене у породичном законодавству и прописима о одевању. Те расправе сведоче о унутрашњем друштвеном дијалогу, а не о потпуној одсутности плурализма.
Живот иранских жена одвија се између традиције и савремености. Оне напредују, суочавају се са изазовима и остају важан чинилац друштвеног развоја, нудећи слику сложенију од поједностављених медијских стереотипа.
Поглед редакције портала Српски Угао
Пример Ирана, према овом становишту, отвара питање двоструких аршина у западним интерпретацијама. Док се Запад представља као универзални бранилац слободе, у иранском моделу се истиче могућност напретка у оквирима вере и традиције, уз очување породичних вредности и достојанства жене.
Пише: Стефан Стојановић
